palamudjenje
Sve će na kraju biti dobro. Ako nije dobro – još nije kraj!

jan
18

Registar nacionalnog internet domena Srbije, RNDIS, najavio je početak registracije srpskih ćiriličnih domena za 27. januar 2012. Kakve novosti donosi ovakav potez po domaću elektronsku zajednicu relativno je lako predvideti po iskustvima drugih zemalja, ali i na osnovu dosadasnjih rezultata rada domaćeg registra koji su daleko od blistavih.

Da li registrovati ćirilični domen.

Počev od činjenice da je osnovna namena internet prezentacije pronalaženje puta do što većeg broja korisnika i mušterija za vaš proizvod ili uslugu, postavlja se logično pitanje isplativosti web sajta, čiju adresu u svoj web browser može uneti tek nešto manje od 0.0001% korisnika interneta u svetu, i oko 0.1% korisnika u Srbiji.

Jedan od osnovnih faktora zaslužnih za popularizaciju informatike koja je danas duboko ušla u sve segmente društva je upravo standardizacija. Ideja o univerzalnom protokolu komunikacije elektronskih uređaja u celom svetu otvorila je nova tržišta i učinila ih dostupnim za male preduzetnike i pojedince.

Na žalost, informatičko društvo u Srbiji je danas u izuzetnoj krizi, i po broju servisa i usluga koje možete obaviti na internetu, gotovo da je na nivou ranih devedesetih. Uzrok ovog problema uglavnom leži u nedostatku regulativa i izrazito lošem upravljanju telekomunikacionim sektorom od strane države. Sa druge strane, upravo je tehnološka nepismenost državnog vrha glavni krivac svih propusta koji se dešavaju. Rezultat ovoga je organizovani monopol u telekomunikacijama.

Tako na primer, mobilni operatori naplaćuju i do 50 dinara po prenetom megabajtu, čime ostvaruju zaradu i preko nekoliko hiljada procenata u odnosu na nabavnu cenu, a registracije nacionalnih domena (rs) su i do 3 puta skuplje od globalnih (com, net, org…).

Sve ove činjenice dovele su nas u tešku izolaciju, i nimalo ne idu u prilog poražavajuće malom broju korisnika interneta u Srbiji.

Kada se sve to uzme u obzir, potez uvođenja ćiriličnog domena RNDIS-a, samo je jedan korak u daljoj lokalizaciji i izolaciji već uništene privrede, i doprinos politizaciji telekomunikacionog sektora. Skupljanje političkih poena kroz najniže ljudske strasti poput nacionalne pripadnosti, možda će obezbediti zanimaciju i plate nekolicini „stručnjaka“ u RNDIS-u, ali će za vaš biznis značiti samo jedno – desetkovano tržište.

okt
06

Država dodeljuje bespovratna sredstva za ovo, start-up kredite za ono, finansiranje raznih projekata te zesce povoljne kredite za pocetnicki biznis. Prosto biju ko nece.

Nakon sto smo se slatko nacitali po novinama kako se drzava polomila da pogura preduzetnistvo, resimo i sami da konkurisemo sa nekim svojim projektom u nadi da cemo videti koju crkavicu od drzave koja je navikla samo da uzima.

Bacim tako pogled ponekad kad se setim na vladine sajtove i prezentacije programa za „vadnjenje rude i gubljenje vremena“. A tamo po pravilu, zavrsen konkurs ovaj. Zavrsen konkurs onaj. Rezultati javnog poziva ovog. Rezultati javne nabavke one.

I svaki put, neki novi rezultati. I nikad nema niceg aktivnog u ovom momentu, a nasminkani rezultat konkursa koji je toboze trajao godinu dana i zavrsio se juce sjaji preko cele strane. I sve bi to bilo super, da se konkurs uopste pominjao pre 15 dana na tom istom sajtu.

Vredan smo mi narod. Wembaster slucajno zaboravi da objavi, „slucajno“ se nadje neko da konkurise, i isto tako „slucajno“ dobije tender. I onda se objave rezultati – da sve bude transparentno 😀

okt
01

Razmišljam nešto povodom parade ponosa o kojoj se toliko polemiše. Lično mi se baš i ne dopada da mi se pozadinci tu šepure po centru grada. Samo neke parade, protesti, gluposti. Treba da blokiraju pola grada, naprave kolaps u saobraćaju i ponose se nečim što je pod znakom pitanja koliko je za ponos. Šta sad…ajde svi da uzmemo po transparent, napišemo svoje fetiše i idemo ispred skupštine.
I tako ćemo svi da paradiramo po ceo dan i do jaja.

I mogu vam reći da mi je u prvom momentu obradovala vest o zabrani gey parade. Neće da blokiraju grad, huligani neće da prave sranja i sve super.

A onda…sam se sledio. Shvatio sam da je država kapitulirala.

Gey parada neće biti održana zbog bezbednosnih rizika, a kako Dačić reče, i u Americi su ponekad ugrožena ljudska prava da bi se održala bezbednost.

Ko to preti incidentima? Ko su ti nacionalisti, nacisti, rasisti, fašisti i slični bolesni umovi koji slobodno šetaju ulicama Beograda, i pred kojima država poklekne u trenutku. Da li država uopšte postoji? ko je država i ko sprovodi zakon? Ko odlučuje o pravima ljudi u državi gde organizacije poput obraza diktiraju koja manifestacija sme da se održi a koja ne? Kakva je to zemlja u kojoj siledžije pretnjama i maltretiranjem pobeđuju državu i zakon i sprovode svoje ciljeve u delo.

Dakle, ovo je mnogo veće i ozbiljnije pitanje od toga da li pederi treba da paradiraju ili ne. Pitanje, ko odlučuje šta je dobro a šta ne. Ko formira sistem vrednosti. Ko je taj batica sa buzdovanom od kog cela nacija drhti i kreće se linijom manjeg otpora.

Iskren da budem, čini mi se da mnogo manju opasnost predstavljaju muškarci koji se karaju u bulju, od pro-šešeljevskih bolesnika i mržnjom zatrovanih umova čije je jedino zadovoljstvo maltretiranje drugih ljudi po bilo čemu različitih. Izgleda, na žalost, da upravo ti bolesnici koji misle da su bogom dani diktiraju smer kretanja ovog društva.

To je postalo jasno dana kada je ubijen premijer. Mi smo sada veštačka država koja živi na aparatima.
Država koja nezdravim zakonima formira monopol, kako bi propale državne firme, u kojima po pet ljudi radi na mestu jednog, uspevale da funkcionišu. Ti ljudi tamo ne rade ništa – čak i ne smatraju da bilo šta treba da rade. Mi kojima radni dan traje po 20 sati finansiramo taj njihov nerad kroz visoke poreze.

Država neće nerede – pa tako i ovde ide linijom manjeg otpora.

Ova zemlja nema slobodno tržište. Ovo je zemlja u kojoj narodna banka diktira koliko će iznositi učešće za stambene kredite na nivou cele zemlje! Ovo je država u kojoj Ratel donosi odluku o ceni telekomunikacionih usluga. Zemlja u kojoj se 400 metara dug most rekonstruiše 4 godine na očigled više miliona ljudi.

Ovo je zemlja, koja će vrlo uskoro završiti kao Grčka. To je već 6 godina jasno kao dan, a danas smo za to dobili i pečat.

Ova zemlja se danas usrala, a prema tim ljudima koji su hteli da prošetaju gradom, ispala peder.

avg
13

Komična situacija odigrala se zimus na autoputu Beograd-Niš, i prosto bi zaboravio da je prokomentarišem u par reči da slučajno nisam naleteo na fotku drndajući telefon u trenucima dosade.

Daklem, pošto je automat za izdavanje putnih kartica navodno u kvaru,a sve u cilju bržeg i uslužnijeg servisa za građane, putari su se dosetili interesantnog rešenja. Izdavanja „home-made“ kartica direktno kroz prozor naplatne kućice, koju kolega na izlazu tobože poništi, i posle lepo svi zajedno odu na pivo 🙂

Ne razmišljajući o svemu ovome, pažnju mi je privuklo ručno pisano obaveštenje na automatu „Ne Pritiskaj – Brže ćeš proći!“ I sve bi ostalo na tome, da nisam izvadio telefon da uslikam interesantnu pojavu. U tom trenutku, vešto oko kamere uspeva da zabeleži službenika na naplatnoj rampi, koji u stilu Džejms Bond-a kreće da iskače kroz prozor ne bi li svojim telom zaštitio pomenutu nalepnicu. Slika govori hiljadu reči, pa zaključak iz priloženog izvucite sami.

avg
08

Danas je hakovan sajt “Nacionalni brend Srbija” za koji je nekadašnje Ministarstvo trgovine na čijem je čelu bio Slobodan Milosavljević platilo 28.000 evra.

http://www.srbijabrend.gov.rs/

Nekoliko sati, na web sajtu stajala je karta velike albanije sto ukazuje da je u pitanju delo bliskih nam suseda. Kada izuzmemo politiku, ostaje samo bolna činjenica koliko smo nesposobni i kako se igramo države.

Ostaje naravno da se vidi da li će neko od nadležnih da snosi odgovornost za propuste, ili će po dobrom starom običaju sve završiti sa pojeo vuk magarca. Naravno, RTS se jedini još nije oglasio.

avg
08

Postajemo prava sajber zajednica. Već je svaka baba iz komšiluka nabavila kompjuter, pa je shodno tome i državna uprava rešila da odvoji po koji dinar od harača zvanog porez koji im plaćamo i investira u online projekte koji bi trebalo da nam olakšaju živote.

Jedan od takvih projekata koji me je prijatno iznenadio je e-uprava. Pod predpostavkom da tamo mogu da ispunim neki online formular i završim posao, večeras sam rešio da pogledam kako to sve radi.

Dakle, da skratimo priču, i damo kratko uputstvo za korisnike koji se ne razumeju dovaljno dobro u savremene tehnologije.

1. Posetite web sajt euprava grada Beograda
2. Odaberete sekciju koja vas interesuje
3. Preuzmete formular koji vas interesuje
4. Popunite formular
5. Pročitate adresu institucije odmah ispod linka za preuzimanje formulara
6. Odete do pošte, kupite koverat i markicu
7. Stavite predhodno popunjen obrazac u kovertu i istu ubacite u poštansko sanduče
8. Čekate da vam poštar donese odgovor posle jedno mesec dana

Drugim rečima, e-jebi ga…

jul
14

* Update: Iz ministarstva su odgovorili posle nepuna dva sata, zahvalili se na informaciji, a nakon nekoliko sati i zatarabili prilaz URL adresi. Izgleda da ipak imamo i nekog pismenog 🙂

Outdated:

Za sve vas zainteresovane za ovu oblast, predstoji idealna prilika da nešto naučite. Kako su eksperti iz ministarstva za telekomunikacije republike srbije jako dobro zaštićeni, evo prilike da se malo poigrate sa svojim hakerskim umećem, a eto i meni prilike da ustanovim koliko će vremena proći dok ne izvale kakav su propust napravili 🙂

Daklem… http://mtid.gov.rs/phpMyAdmin/

username: mysql
password nije potreban

Zatim se pozabaviti http://www.securityfocus.com/bid/31188

Pa kad navežbate, vi onda krenite na ozbiljnije sajtove 😉

Pozdravljam vas uz idilične pejzaže verovatno uslikane negde u ministarstvu telekomunikacija…

ministarstvo telekomunikacija srbija

* Članak je objavljen u najboljoj nameri da unapredi bezbednost u oblasti IT-a. Nema za zadatak da podstiče kriminalne akvitnosti već je namenjen u isključivo edukativne svrhe. U trenutku plasiranja informacije, ministarstvo je obavešteno o sigurnosnom propustu.

jul
04

U toku je maratonska trka među bankarima. Zadnjih 15 godina uspešno smo se igrali države, pa je  došlo vreme da se oprobamo i u  igri  tuđim parama. Elem, upiše raja neku neafirmisanu visoko-školsku ustanovu, završi studije vanredno, na fakultetu nauči da sabira i oduzima do deset, složi neku blago teleću facu, i hop…eto nam direktora filijale, stručnjaka za devizno poslovanje.

procredit banka srbija

Kad smo kod pomenutog,  zanimljiva devizna politika ProCredit banke zaslužuje dublju analizu. Dakle, devizne prilive imam krajem meseca – neka to bude recimo 25-i. Kako nisu sposobni da samostalno egzistiraju u svetskom međubankarskom sistemu, sve internacionalne transakcije odvijaju se preko takozvanih ino banki. Tako je na primer sasvim normalno, da za uplatu izvršenu 25-og u mesecu, obaveštenje o prilivu dobijem negde trećeg idućeg meseca i to pod uslovom da u međuvremenu nema nekog „značajnog“ praznika poput velikog petka, pa cela država proglasi vanredno stanje ne dva meseca ).

Dakle logično objašnjenje je da zadržavaju novac. Pošto sam više puta dobijao objašnjenje da se radi o zastoju kod ino banaka i tome slično, ne budem lenj i jednom prilikom stupim u kontakt sa ino bankom u cilju da saznam šta se dešava sa transferom…

Odgovori Švaba na email u roku od 15 minuta zbunjeno obješnjavajući da se transakcije međunarodnog platnog prometa izvršavaju u realnom vremenu i da je uplata na račun ProCredit banke izvršena pre tri dana odmah po prijemu. U ProCredit Banci Beograd još uvek nemaju pojma a simpatična službenica me gleda kao tele u šarena vrata…dođite sutra…

Po neuspešno obavljenom poslu i nekoliko izgubljenih sati što u putu preko gazele, što u čekanju u redu, upustim se u saobraćajnu borbu za povratak kući preko mosta.

Poranim ujutru, pa sve ovo gore napisano ne bi li se dokopao jedne od retkih filijala ProCredit banke na Novom Beogradu, kad tamo – tabla. „Danas i sutra filijala neće raditi. Tačka“ Jbg, ajde možda im je nestala struja – zaputim se u sledeću. (Opet gore pomenuto). A tamo, zamisli… Ista takva tabla. „Fiijala danas i sutra neće raditi“.

Pozovem CallCentar negde oko 10 pre podne, a govorni automat će mi saopštiti – Radno Vreme Call Centra je od ponedeljka do petka od 9 do 18 časova. Molimo Vas pozovite u toku radnog vremena (prekid veze) – U sred radnog vremena. wtf???

Odleži tako novac još par dana, naspavaju se gospoda i otvore „firmu“,  i najbolji deo predstoji…

Prema njihovoj proceduri, kada je reč o deviznim prilivima, prvo moram da odem da potpišem neku izjavu o osnovu priliva. E onda oni to kjiže jedno par sati pošto su jako efikasni. Kada se sve to završi, predstoji sledeći problem. Ne mogu da isplate devize, nego devize moraju da se konvertuju u dinare – naravno prema kursu koji oni odrede. – Ova procedura takođe traje par sati.

Dakle, uzeti godišnji odmor, natovariti šator u gepek, i ulogorovati se ispred banke na jedno pet dana ne bi li nekako došli do zarađenog novca.

I tako godinama svakog meseca moram da potpisujem jednu istu izjavu, jer ne može da se napravi trajna – A ne može zato što ne može. Oni imaju svoju proceduru, i jebe se njima što je to van pameti.

E danas lepo popizdim zbog svega toga, i odem da ispraznim i pozatvaram sve moguće račune u ProCredit banci. Sračunam otprilike koliko tu može da se nađe, upadnem unutra i tresnem naloge za isplatu na šalter, ljubazno zamoleći službenika da mi uz novac da i dokumenta za zatvaranje računa i pre isplate odbije sve troškove ukoliko ih bude tako da sve ostane na pozitivnoj nuli u trenutku zatvaranja i da se „rastanemo kao ljudi“

Gleda on onaj nalog za isplatu i kaže – Maksimalna isplata je 100000 dinara u jednom danu, ne mogu ovo da vam isplatim, a za gašenje tamo nekog privatnog računa, spremite trista dinara, to ne može da se prebacuje sa drugih računa nego mora da se plati u kešu.

E tu mi je došlo da ga bijem. (A retko poželim tako nešto).

Smirim se i kažem u redu. Izdajte mi potvrdu da ne možete da mi isplatite novac u mom vlasništvu, pa ću da prepustim advokatu da ustanovi zbog čega. Na šta službenik samouvereno odgovara da može da me isplati. Logično nastavljam, pa onda isplati i sve u redu. Opet tako samouvereno se nadovezuje, Mogu, ali samo 100000 dnevno.

Opet ga (na granici da ga smoždim )kulturno upitam da li ja sad moram da zovem policiju da bi došao do mog novca, frajer poziva direktorku da reši problem koja me prima u kancelariju. Počinje da se izvinjava u ime banke, sve će ona da reši i tako dalje…

Zbog neprijatne situacije da se upuštam u verbalnu raspravu za osobom koja je manje više delovala ok, ali ni pod razno nije uspevala da shvati da je to ogroman problem što neko izgubi ceo dan i dolazi pet puta za knjiženje deviznog priliva, podignem limit od 100000 dinara, a ostatak putem platnog prometa prenesem na račun firme prijatelja.

Zahtev za zatvaranje računa nisu hteli da prihvate, jer po njihovim rečima račun može da se zatvori jedino u  filijali u kojoj je otvoren! Tako da znate, ako otvorite račun u procredit banci u crnoj gori, opristote se od zatvaranja računa u Beogradu. Putujete na more 🙂

Eto, tako izgleda poslovanje sa ProCredit Bankom u Srbiji. Razmislite dobro, a moj vam je savet da ih zaobiđete u širokom luku. Tolika količina nesposobnosti i neorganizacije na jednom mestu zaslužuje visoko prvo mesto na spisku najgorih banaka u Srbiji.

jun
17

U zadnje vreme često da se pominje kako smo nerazvijeni, u ekonomskoj krizi… kako je nizak standard, deficit u budžetu i tome slično. Postavlja se logično pitanje – po čemu smo mi to toliko različiti od suseda, i zašto je standard toliko ispod proseka od  evropskih zemalja.

Sinoć, vraćajući se kući u kasnim noćnim satima iz pravca Novog Beograda, sinulo mi je savršeno logično objasnjenje u čemu je naš problem.

gazela beograd

Dakle, 3AM. Opušteno vozim preko gazele i razgledam ambijent… Četri trake zatvorene zbog rekonstrukcije. Lopate, motike, bageri… avioni kamioni…i Nigde žive duše. Ni jednog jedinog radnika. Dakle – nema treće smene.

Ok. Rekonstrukcija traje evo već godinu dana. (Počela je pre nego što je zemljotres sravnio sa zemljom pola japana, a završiće se po uspešnom oporavku ovog ogromnog parčeta planete).

Matematika:

Na Novom Beogradu radi da kažemo 200000 ljudi. Polovina tih ljudi poput mene svakodnevno krene preko mosta do svog radnog mesta, upadne u kolometarsku kolonu negde kod auto komande, i narednih sat / dva mili do Novog Beograda. Kada završi smenu, čeka ga isti doživljaj – ovog puta u suprotnom smeru.

Znači – da kažemo sat vremena do posla, i sat vremena nazad. Hajde da predpostavimo da je prosečna dnevnica zaposlenog 50 Evra – za 8 sati rada. Analogno tome, 2 sata vrede 12,5 Evra. Toliko su neki poslodavci spremni da plate za dva sata nečijeg vremena.

Idemo dalje…100000 Ljudi pomnoženo sa 12,5 Evra = 1 250 000 Evra Dnevno.

Hajde da kažemo da će rekonstrukcija da traje N dana. Neka taj broj N ilustracije radi bude 365 i  radnici rade u dve smene što je 16 sati dnevno. Ako Uvedemo treću smenu, dobijemo 24 radna sata dnevno. Proporcijalno tome, rekonstrukcija će trajati N dana.

Primenom formule 24 x N = 16 x 365 dobijemo da bi u slučaju uvođenja treće smene rekonstrukcija trajala 243 dana.

365 dana koliko će trajati – 243 koliko bi trajala pod uslovom da neko tu radi noću umesto da zatvorene trake bleje = 122 dana bespotrebno zatvorenog mosta.

122 dana pomnoženo sa 1 250 000 Evra dnevno = 152 500 000 Evra.

Eto dragi moji – to je cena koju plaćamo za lošu organizaciju. Toliko košta što neko nadležan nije sposoban da reši proporciju koja se uči u trećem razredu.

I posle kažu loš standard, a možemo da bacimo sto pedeset dva miliona evra. Meni samo nije jasno kako ljudi ovde to mogu da trpe i da uopsšte ne izvaljuju takvu jednu nebulozu. U Nemačkoj bi se skupili građani odmah treći dan i obesili za muda pola gradske uprave.

Glupost je bolest!

jun
11

Konkurencija je relativno nov pojam u Srpskom poslovanju. Po pravilu, trebalo bi da omogući brz napredak i razvoj novih, kvalitetnijih servisa i usluga jer pre svega podstiče takmičanje i sveopštu trku ko je u stanju da ponudi bolji servis i time privuče potrošača. Konkurencija podstiče zdravu borbu za tržište i sama po sebi teži razvoju i napredku. To je ujedno i jedini smer kretanja poslovanja koji omogućava preživljavanje i potrošača i pružaoca usluga. I tako to funkcioniše svuda.

Kad ja tamo, a ono međutim

Pošto smo mi Srbi uvek bili prvi u svemu, naravno uspeli smo da i u ovoj sferi napravimo jedan fascinantan fenomen koji se još nigde nije pojavio. Nešto što bi moglo da se okarakteriše kao zajednički monopol. Ogromnu konkurenciju koja nudi isti servis, po istoj ceni, uz iste uslove i isti (ne)kvalitet.

Danas u Srbiji posluje preko 30 banaka, što stranih – što domaćih. Neverovatno ali istinito, dve stvari su im zajedničke:

– Slepo proceduralno poslovanje
– Ne žele da zarade novac (verovali ili ne).

Dakle, da pređemo na prvo.

CHAPTER 1:


A: Dobar Dan, želim da proverim stanje svog računa, ali ne radi mi ebanking.
B: Nema problema, spojiću vas sa tehničkom podrškom.
(Tehnička Podrška)
B: Jeste li instalirali USB čitač za smart kartice
A: Jesam
B: Jeste li instalirali sigurnosne sertifikate
A: Jesam
B: Kliknite na start i pokrenite Internet Explorer i ukucajte sledeću adresu
A: Nemam Internet Explorer
B: Kako nemate internet Explorer????????? (zaprepašćeno)
A: Nemam, koristim Linux, i imam Firefox…Operu, ili šta ti ja znam
(Smeh u pozadini sa kolegom – ovaj nema windows a hoće e-banking)
B: Izvinjavamo se na čekanju, ali da bi koristili ebanking, neophodno je da imate Windows, i Internet Explorer verzije bla…
A: Vrlo ste ljubazni, hvala lepo i doviđenja.

CHAPTER 2.

A: Dobar Dan, želim da proverim da li mi je prošla uplata.
B: Molim Vas recite mi vaš LIB.
A: wtf is lib?
B: Jel vi imate LIB ili nemate?
A: Nemam, odakle mi, zovem da proverim uplatu…
B: Ako nemate LIB, morate do najbliže ekspoziture da vam izdaju, jer bez lib-a ne mogu da uđem u sistem i da vam dam podatke. Kako ja da znam da ste to zaista Vi? (prvo dobro pitanje)
A: Pored sebe imam broj lične karte, matični broj, datum rođenja, mogu da vam pošaljem email sa zvaničnog domena firme, možete da me pozovete na broj telefona koji je registrovan u sistemu…
B: Ne smem to da radim, dobiću otkaz
A: U normalnoj firmi bi dobili otkaz ako to ne uradite
B: (Smeh sa kolegama, opet neka budala…email sa zvaničnog domena firme…ahahahahaha)
B: Žao mi je gospodine, ali zaista morate da dođete do najbliže poslovnice.

CHAPTER 3.

A: Dobar Dan, želim da se raspitam oko stambenih kredita.
B: Odlično, imamo idealne stambene kredite za vas. Kolika je vaša mesečna visina primanja
A: 2500 EUR
B: Fenomenalno, kredit će vam sigurno biti odboren. A gde radite, kako primate platu
A: U jednoj inostranoj firmi zadnjih pet godina. Platu primam na devizni račun u vašoj banci ovde.
B: Uh, pitanje je da li će to moći zbog kreditnog biroa obzirom da imate devizne prilive.
A: Kakav kreditni biro, nemam nikakve kredite ili dugovanja, u čemu je problem?
B: Kreditni biro čuva informacije o vašim prilivima i procenjuje da li ste kreditno sposobni. Na žalost, sistem jos uvek ne vidi devizne prilive, već samo dinarske – tako da je vaša kreditna sposobnost 0.
A: Ali ja zadnjih pet godina primam 2,5k Eur preko računa u vašoj banci – jer vi taj priliv ne vidite?
B: Vidimo, ali kada se odobravaju krediti uzima se u obzir rezultat iz kreditnog biroa, a ne to što mi vidimo.

CHAPTER 4.

A: Dobar dan, slučajno sam pogrešio jedan broj u nalogu za prenos, Poslao sam zvaničan dopis email’om, možete li da korigujete.
B: Ne primamo mi nikakve dopise mail-om, morate da dođete da popunite novi nalog.

Želeo bi da ovde zaključim. Nervne ćelije se ne obnavljaju. Otvorite nerezidentski račun u bilo kojoj susednoj zemlji, i sve poslove ćete brzo i lako završiti kroz online i telefonsku komunikaciju. Vrh gluposti ovog jadnog naroda, jeste ne-rezidentski kredit koji mi je odobren u inostranstvu od banke čiji deponent nikad nisam bio (polimili su se da mi prodaju kredit – kako je i normalno i logično), dok sam od banke kojoj sam godinama pravio visoki mesečni promet zamalo dobio čir. Neće bre ljudi pare, pa to ti je. 🙂

Neverovatno ali istinito. I samo u Srbiji.

%d bloggers like this: